Kreiranje objekata

Sada kada znamo kako da napišemo klasu i koje elemente u nju da smestimo možemo kreirati objekte te klase. Pogledajmo sledeći primer.

U ovoj klasi imamao sve što je potrebno da bi smo kreirali objekat.

Da bi se moj kod mogao izvršavati dodaću main metodu i u njoj kreirati objekat klase Učenik i to sve izgleda kao na sledećoj slici.

Linija koda koja se nalazi u main metodi nam je kreirala objekat klase Učenik. Sada ćemo je malo izanalizirati.

Prvi deo, sa leve strane od jednako (Ucenik u) je deklaracija promenljive. Deklarišemo promenljivu tipa Ucenik jer ćemo taj tip objekta u njoj da čuvamo i dajemo mu naziv, u ovom slučaju u.

Sa desne strane od jednako se vrši kreiranje objekta. Poziva se ključna reč new, a zatim ide poziv konstruktora klase, gde se svi parametri navedeni u konstruktoru inicijalizuju, tj. dodeljuje im se konkretna vrednost. I tako smo  mi stvorili Jovu Jovica, muskog pola, rođenog 1996 godine.

I na ovaj način smo u mogućnosti da stvorimo još mnoge učenike od iste klase.

Pogledajmo sada seldeću klasu.

U ovom slučaju nam je konstruktor drugačiji. Sada smo vrednosti atributa inicijalizovali direktno u konstruktoru i koliko god učenika da kreiramo pozivom ovog konstruktora svi će oni biti Ana Simić.

Takođe smo u mogućnosti da samo neke atribute inicijalizujemo u konstruktoru, a da ostele prilikom kreiranja objekta.

Sada će nam svi kreirani učenici biti 1999 godište. Tj. svaki objekat koji kreiramo imaće istu vrednost atributa godište, a to je 1999.

Vežba 4.2

(1)Kreirati klasu Učenik koja ima tri atributa ( imePrezime, godinaRođenja, džeparac) i parametarski konstruktor.
(2)Kreirati metodu koja ispisuje na ekranu vrednost atributa klase.
(3)Kreirati metodu koja vraća džeparac uvećan tri puta.
(4)Kreirati metodu koja na osnovu unete godine računa koliko godina ima učenik.

(5) Napisati klasu Glavan koja sadrži main metodu.
(6)Kreirati objekat klase učenik.
(7)Pozvati napisane metode.

Da bi smo videli rezultat rada i metoda povisica i starost izmenicemo malo kod.

I kao rezultat rada dobijamo sledeći izlaz.

Vežba 4.1

Napisati klasu Digitron, sa dva atributa (celi brojevi) i parametarskim konstruktorom.

Napisati klasu Glavna koja sadrži main metodu.

Kreirati objekat klase Digitron.

Dopuniti klasu Digitron metodom koja vraća zbir atributa klase.

Pozvati kreiranu metodu.

Da bismo videli rezultat rada metode ispišimo ga na ekranu.

Vežba 3.3

Inicijalizujmo atribute klase Auto koju smo kreirali u predhodnoj vežbi.

Kompajlirajmo i izvršimo kod.

Sada smo kao rezultat dobili vrednosti kojima smo inicijalizovali promenljive.

Vežba 3.2

Dopunimo klasu Auto koju smo kreirali u predhodnoj vežbi main metodom. I zatim ispišimo linije koda koje ispisuju vrednost atributa na ekranu.

Kompajlirajmo i izvršimo.

Sada nam se greška javila već kod kompajliranja. I to tri greške. 

U suštini mi smo pokušali da nestatički element primenimo na statički način (tj. bez kreiranja objekta). Ovaj problem ćemo rešiti tako što ćemo dodati kjučnu reč static ispred svakog atributa.

Hajde da sada pokušamo da kompajliramo.

Kompajliranje je prošlo bez problema. Sada ćemo da izvršimo naš kod.

I izvršavanje je prošlo bez problema. Ali šta smo to dobili kao rezultat?

Pšto mi nismo inicijalizovali atribute. Prilikom kreiranja njima se dodeljuju default vrednosti, a to je kao što možemo da vdidmo za String null, a za int 0.

Vežba 3.1

Napisati klasu Auto sa najmanje tri atributa.

Kompajlirati i izvršiti.

Kompajliranje je prošlo bez problema. To znači da nemamo greški u samom kodu. Kod izvršavanja javila se greška. Zašto?

Ako vladate engleskim jezikom, a ako nameravate da se bavite programiranjem onda je nephodno, možete objašnjenje pronaći u objašnjenju greške od strane JVM.

Main method not found in class Auto, please define the main method as:

 public static void main (String [ ] args).

Nemamo main metodu u klasi, pa izvršavanje nije moguće. O main metodi pogledajte post Vežba 1.2.

Rad sa Google Disk-om

Google Disk