Polimorfizam omogućava objektu da se prikaže u više
različitih oblika. Pogledajmo primer.
Svi psi laju, ali je lavež svake vrste različit.
Tako ako kažemo pas.laje() zvuk koji čujemo će zavisiti od toga koja vrsta se
oglasi.
Thursday, 13 March 2014
Nasleđivanje
Nasleđivanje je proces u kome klasa nasleđuje
osobine neke druge klase. Na ovaj način se stvara hijerarhija klasa. Java ne
podržava višestruko nasleđivanje, a to znači da jednu klasu (baznu klasu) može
naslediti više klasa (podklasa), ali da jedna klasa (podklasa) može da nasledi
samo jednu klasu (baznu).
I ovčar i bigl i doga su
psi. Svi oni imaju neke zajedničke karakteristike kao što su imaju četri noge,
rep i laju. Ove karakteristike se navode u klasi Pas. A takođe imaju i neke
osobine po kojima se razlikuju.
Šta se može naslediti zavisi
i od modifikatora pristupa:
ü public
– najmanje restriktivan, svuda dostupan
ü protected
– sprečava pristup iz klasa izvan paketa, ali ne ograničava nasleđivanje ako je
klasa public
ü bez
pristupnog atributa – pristup se ograničava na klase iz istog paketa i sprečava
se nasleđivanje u potklasama definisanim u drugim paketima
ü private
– pristup samo unutar klase
Enkapsulacija
Enkapsulacija je metod „skrivanja“ podataka u Javi.
Postiže se korišćenjem različitih modifikatora pristupa kod varijabli i metoda.
Pogledajte u postu Šta je u kojoj fioci?
Šta je u kojoj fioci?
Osnovna
jedinica u OOP je objekat. Objekti se u Javi zapisuju pomoću klasa.
Klase se
razvrstavaju po paketima (kao fioke u ormaru). :D
Više
paketa čine jedan projekat, tj. program (ormar).
E sad
nije baš uvek dozvoljeno da se svakom atributu ili promenljivoj (čarapi)
pristupa iz bilo koje klase ili bilo kog paketa.
Za
definisanje pristupa koriste se modifikatori pristupa.
ü public
– najmanje restriktivan, svuda dostupan
ü protected
– sprečava pristup iz klasa izvan paketa,
ü bez
pristupnog atributa – pristup se ograničava na klase iz istog paketa
ü private
– pristup samo unutar klase.
Atribut a je vidljiv u oba paketa i usvakoj klasi.
Atribut b se može videti i može mu se pristupiti samo iz klasa X i Y.
Atribut c se nalazi u istoj situaciji kao i atribut b.
Atribut d se može koristiti samo u klasi Z.
Razlika između b i c će se videti kada se upoznamo sa nasleđivanjem.
Monday, 10 March 2014
Buđenje
While
petlja se koristi za radnje koje želimo da se ponavljaju sve dok je neki uslov
tačan.
while (
uslov )
{
//telo
petlje
}
Kod
while petlji treba da vodimo računa da ne napravimo beskonačnu petlju. Tj.
treba voditi računa gde se menja stanje ulova iz tačno (true) u netačno (false),da bi
se petlja u jednom trenutku završila.
Ja volim
da spavam. Sad ćemo napraviti jednu petlju koja će da zadrži moj sat da ne
zvoni sve do podne.
while (vreme
< 12:00)
{
neBudiMe;
}
buđenje;
Ovako
napisan kod naziva se pseudo kod, tj. “lažni kod”.
Znači
sve dok ne bude 12:00 h, izvršavaće se kod u telu petlje, a kada sat otkuca 12
iskočiće iz petlje i izvršiće se sledeća linija koda.
Opet, i opet, i opet...
Kada želimo da se neka radnja ponovi, a znamo koliko
puta, onda koristimo for petlju.
Uopšteno for petlja izgleda ovako:
for ( pocetnaVrednost; krajnjaVrednost; inkrement)
{
//telo petlje
}
Npr. ako
bih želela da rečenicu “Danas pada sneg!” ispišem tri puta onda bi to izgledalo
ovako:
for (int
i = 0 ; i < 3; i++)
{
System.out.println(„Danas
pada sneg!“);
}
Šta se
ovde dešava?
Postavili
smo da promenljiva i ima početnu vrednost 0, ulazi se u petlju i izvršava se
kod u telu petlje.
Zatim se vrednost promenljive i povećava za 1 (komanda i++, i sada je njena vrednost 1),
proverava se uslov, i je manje od 3 i opet se izvršava kod u telu petlje.
Nakon
toga se vrednost promenljive i opet povećava za 1 i sada ona ima vrednost 2.
Opet se proverava uslov, i je opet manje od 3 i kod u petlji se još jednom
izršava.
Ponovo se vrednost promenljive povećava za 1 i sada iznosi 3. Da
proverimo uslov 3 nije manje od 3, tako da se izvršavanje petlje ovde završava.
Subscribe to:
Posts (Atom)