Metode

Metode su deo klase koje opisuju njeno ponašanje.

Svaka metoda ima svoj potpis. Uopšteno on bi izgledao ovako:

modifikatorPristupa   povratnaVrednost  nazivMetode (parametar1, parametar2,...)

{

            // telo metode

}

public String pisati () {…}

private int brojati (int broj){…}

Povratna vrednost metode nam govori šta dobijamo kao rezultat rada metode. Ako kao rezultat dobijamo neki ceo broj onda će povratna vrednost te metode biti int, itd.

Ako metoda nema povratnu vrenost, odrađuje nešto, ali ne vraća konkretnu vrednost onda se kao povratna vrednost metode navodi ključna reč void.

public void uradiSam () {…}

U običnim zagradama se navode parametri koje metoda prima i sa kojima će da radi. Metoda ne mora imati parameteer, a može ih imati i više.

Posle potpisa metode nalazi se telo metode. Ono sadrži izvršni kod, koji nam govori šta metoda treba da odradi. Ovaj kod se piše između vitičastih zagrada.

Svaka metoda koja ima povratnu vrednost mora u sebi sadržati ključnu reč return. Posle ove reči se navodi krajnji rezultat koji metoda treba da da.

Stanje objekata-Atributi klase

Svaki objekat ima svoje stanje i ponašanje.

Stanje objekta opisuje objekat i prikazuje se pomoću atributa. Često se atribut u literaturi naziva i varijabla ili promenljiva.

Hajde da kreiramo neki atribut.

Da bismo kreirali atribut potrebno je da mu odredimo kog će tipa biti taj atribut, tj. šta želimo da čuvamo u tom atributu, a zatim da mu odredimo naziv.

tipAtributa nazivAtributa;

I sve se završava tačkom-zarez. Ona označava kraj naredbe.

Npr. ako želimo da sačuvamo neki tekst onda će atribut biti tipa String, ako želimo da čuvamo cele brojeve int,  itd.

String markaAutomobila;

int godinaProizvodnje;

Primetite da za razliku od naziva klase koji pišemo velikim početnim slovom, nazive atributa pišemo malim početnim slovom. I ako se naziv sastoji od više reči, kao što je slučaj u primeru, svaku sledeću pišemo velikm slovom bez razmaka.

Ovaj deo kreiranja atributa nazivamo deklaracija atributa (dodelimo im tip i naziv).

Kada atributu dodelimo vrednost onda je to inicijalizacija. Atribut mora biti inicijalizovan ako želimo da radimo nešto sa njim, tj. da ga koristimo.

markaAutomobila =  „BMW“;

godinaProizvodnje = 2014;

Atributu smo dodeli vrednost pomoću znaka jednako.

Možemo izvršiti i deklaraciju i inicijalizaciju sve u jednoj liniji koda.

String markaAutomobila =  „BMW“;

int godinaProizvodnje = 2014;

                                class Automobil

                        {

                                String markaAutomobila ;

                        int godinaProizvodnje ;

                         }

Promenljive from gggoca

Prva klasa

Osnovna jedinica u OOP-u je objekat. Kako napraviti objekat?

Da bi smo kreirali objekat moramo ga prvo zapisati u nekom programskom jeziku. U ovom slučaju u Javi.

Objekti se predstvaljaju pomoću klasa.

Npr. ako napišem klasu Automobil od nje mogu kreirati mnogooooo različitih konkretnih objekata (BMW, Opel, Peugeot 206, Peugeot 306..).

 

                                                       

                                                class Automobil

                                                {

                                                       // telo klase

                                                 }

Ovo je primer jedne prazne klase.

Počinjemo sa ključnom reči class koja govori da ono što sledi je klasa. Zatim se navodi naziv klase (Automobil).

Naziv klase se piše velikim početnim slovom.

Zatim slede otvorena i zatvorena vitičasta zagrada. One označavaju telo klase, tj. njen početak i kraj.

Klasa from gggoca