Vežbe-Test 1 rešenje

Vežbe-Test 1

1. Deklarisati tri promenljive. Prva će se koristiti za čuvanje broja učenika u jednom odeljenju, druga za čuvanje imena i prezimena učenika, a treća za čuvanje srednjeg slova.
2. Napisati tri promenljive i dodeliti im sledeće vrednosti: 22,56 ; true ; Sima .
3. Deklarisati i inicijalizovati dve promenljive u koje se mogu smestiti realni brojevi. Zatim izračunati i sačuvati njihovu razliku u novoj promenljivoj i rezultat ispisati na ekranu.
4. Napisati liniju koda koja će na ekranu ispisati vaše ime i prezime.

REŠENJE

Vežba 2.4

% - moduo ili ostatak pri deljenju

Proveriti da li je neki broj paran.

Koliko je 5 / 4 ?

Kako da dobijemo precizniji rezultat?

Dobili smo rezultat sa decimala, ali još uvek nije tačano.

E sad je sve kako treba.

Znači možemo cele brojeve da sačuvamo u promenljivoj tipa double (realni brojevi), a da li je moguće obrnuto?

Vežba 2.3

Da li je isto kada kažemo ++broj i broj++?

Razlika je u tome što u prvom slučaju promenljivoj noviBroj prvo prosledi vrednost promenljive broj, a to je 5, pa se onda promenljiva broj povećava za 1. A u drugom prvo se menja vrednost promenljive broj za jedan, pa se nova vrednost prosleđuje promenljivoj noviBroj.

Vežba 2.2

Deklarišite i inicijalizujte jednu promenljivu koja čuva cele brojeve.

Povećajmo ovaj broj za 1.

Vežba 2.1

Deklarisitati promenljive koje će da čuvaju neki ceo broj, ime učenika, cenu proizvoda, broj stanovnika Indije, ?, tačni ili netačno (true, false).

Izvršiti inicjalizaciju ovih promenljivih. Moguća su dva načina.

Ispišite vrednost promenljivih na ekranu.

Primetite da smo koristili ključnu reč static kod deklaracije promenljivih. Bez nje kada bi kompajler prijavio grešku, jer pokušavamo da nešto radimo sa atributima, a nismo kreirali objekat.

Konstruktor

Konstruktori su posebna vrsta metode. 
Jedna klasa može da ima jedan ili više konstruktora, a može i da nema konstruktor.
Da bi se kreirao objekat neke klase poziva se konstruktor. Pomoću njega se inicijalizuju atributi klase.

Na slici iznad je dat primer jednog konstruktora. Konstruktor je uvek public i nemaju povratnu vrednost. 

Naziv konstruktora je isti kao i naziv klase. 

U ovom primeru je dat prazan konstruktor. Kada se u klasi ne navede konstruktor, kompajler poziva ovakav konstruktor koji svaka klasa nasleđuje iz klase Object (nadklase svih klasa).

Kao i metode konstruktori mogu da primaju parametre ili ne.

 

Na slikama su dati primeri konstruktora.

U ovom parametarskom konstruktoru vršimo inicijalizaciju svih atributa klase. Ključna reč this označava atribut iz klase. (this.a - atribut iz klase, samo a - vrednost iz konstruktora)

Konstruktor se poziva pomoću ključne reči new, a zatim naziv i u zagradama mora se voditi računa da se parametri navedu istim redom kao što je navedeno u definiciji konstruktora. Naravno i vrednosti podataka moraju odgovarati tipu promenljive koja je navedena.

Na ovaj način smo kreirali jedan objekat date klase i sačuvali ga u novoj promenljivoj čiji je tip klasa od koje se pravi objekat.

Biznis plan

Biznis plan from gggoca

Preduzetništvo

Preduzetnistvo 1,2,3,4 from gggoca

Operatori u Javi i ključne reči

Operatore u Javi možemo podeliti u četri grupe:

• aritmetički operatori,
• relacioni operatori,
•  logički operatori,
• operator dodele.

U Javi su definisani sledeći aritmetički operatori:

Operator	Značenje
+	sabiranje
–	oduzimanje
*	množenje
/	deljenje
%	moduo
++	inkrement
– –	decrement

Relacioni operatori su sledeći:

Operator	Značenje
= =	jednako
!=	nejednako
>	veće od
<	manje od
>=	veće od ili jednako
<=	manje od ili jednako

Logički operatori su sledeći:

Operator	Značenje
&	AND
|	OR
^	XOR (ekskluzivno OR)
||	Short-circuit OR
&&	Short-circuit AND
!	NOT

Operator dodele je jednostruki znak jednakosti, =. 

Ključne reči u Javi možete pronaći na sledećem linku.

KLJUČNE REČI

Ove reči u se ne mogu koristiti kao nazivi klasa, metoda, promenljivih,...

Vežba 1.3

Svaka linija koda se završava tačkom-zarezom (;).

U ovom zadatku su dati primeri komentara. Imamo jednolinijski komentar i višelinijski. Kompajler ignoriše komentar, tj. zna da taj deo koda ne treba da se izvrši.

Pogledajmo linije koda u main metodi. Sve se koriste da bi se nešto ispisalo na ekranu.

Razlika između prve tri linije i druge tri je u tome što se pozivaju dve različite metode klase System.

Prva je println, a druga print. Ovo ln na kraju naziva prve metode nam govori da će se svaka sledeća poruka ispisati u novom redu. Druga metoda ne prebacuje u nov red, sve se ispisuje u jednom redu.

Rezultat rada prve tri linije koda će biti:

1

2

3

Rezultat rada druge tri linije koda će biti:

123

Da vidimo još poslednje tri linije koda.

U prvoj su 1 i 2 prosleđeni kao brojevi i kompajler znak + vidi kao aritmetički operator i jenostavno vrši operaciju sabiranja, pa je rezultat broj 3.

U drugoj liniji koda 1 i 2 su prosleđeni pod znacima navoda, pa ih kompajler ne vidi kao brojeve, već kao String-ove. U ovom slučaju operator + ne vrši operaciju sabiranja. Kada su u pitanju String-ovi, operator + se koristi za nadovezivanje (spajanje), pa je rezultat 12.

U trećoj liniji su 1 i 2 prosleđeni pod apostrofima, pa ih kompajler vidi kao znakove. U ovom slučaju kompajler pronalzi vrednosti za ove znakove u ANSI tabeli znakova i sabira njihove vrednosti iz tabele. U TextPad-u ove vrednosti možete pogledati u opciji Clip Library.

       

Vidite da u ANSI tabeli vrednost za 1 je 49, a za 2 je 50, pa je zato rezultat poslednje linije koda 99.

Vežba 1.2

Hajde da iznanaliziramo naš prvi kod.

Sve počinje ključnom reči class koja govori da  sve što dolazi posle nje je klasa. Nakon nje ide naziv klase (MojaPrvaKlasa). Naziv klase se piše velikim početnim slovom.

Zatim sledi otvorena vitičasta zagrada, ona označava početak tela klase. Ona ima svoj par koji se nalazi na kraju ovog koda i označava kraj klase.

Unutar ove klase nalazi se main metoda. Ovu metodu mora imati svaki program, jer ona predstavlja ulaznu tačku u program i od nje sve počinje. 

Ključna reč public označava da je ova metoda javna i moguće ju je pozvati i van ove klase ili paketa.

Sledeća reč static označava da se metoda može pozvati, bez predhodnog kreiranja objekta klase u kojoj se nalazi nad kojim bi bila pozvana. 

Ključna reč void označava da metoda nema povratnu vrednost.

Naziv metoda se piše početnim malim slovom (main) .

Vitičaste zagrade označavaju metodu i mogu, a i ne moraju sadržati parametre. Ova metoda kao parametar prima niz znakova (stringova). Kockaste zagrade su oznaka za niz, a args naziv.

I na kraju sledi telo metode koje se nalazi između vitičastih zagrada.

Unutar tela metode se nalazi izvršni kod.

System.out.println("Moj prvi kod!");

System je klasa koja je već napisana i nalazi se u Javinoj biblioteci klasa. U ovoj biblioteci postoje još mnoge klase koje možemo da koristimo.

out je polje ove klase (promenljiva, varijabla).

println je metoda ove klase koja ispisuje poruku koja je prosleđena u njenim zagradama.

Vežba 1.1

U postu Šta je Java? imate malo detaljnije objašnjenje kako Java funkcioniše.

Izdvojiću još jednom deo kako stvari teku od trenutka kada napišemo neki kod do gotovog programa.

Prvo je potrebno da napišemo kod i da sačuvamo fajl pod nekim nazivom i ekstenzijom .java. Zatim se poziva kompajler koji taj naš kod prevodi u tzv. bajtkod, a to je fajl koji možete videti da se kreira u istom folderu gde ste sačuvali vaš kod, pod ekstenzijom .class. Zatim se taj kod prosleđuje Java virtuelnoj mašini koja ga prevodi u mašinski jezik (nule i jedinice),a taj deo razume svaka mašina.

Da vidimo kako će to izgledati u praksi.

Prvo u text editoru napišemo kod.

Zatim ovaj fajl sačuvamo pod nekim nazivom sa ekstenzijom .java.

Pogledajte sada vaš kod. Dobio je boju.

Zato je TextPad zgodan za ove stvari. On prepoznaje da se radi o programskom jeziku i razlikuje klučne reči.

A sada da pokrenemo naš program. Nije nam potreban nikakav poseban program za to. Možemo to odraditi preko komandnog prozora.

Idimo u direktoriju gde smo sačuvali fajl, a to je u našem slučaju Desktop.

Podrazumevaću da se poznaju osnovne MS DOS komande. Pritiskom na Enter ućićemo u ovaj direktorijum. Sledeći korak je da pozovemo kompajler koj će naš kod prevesti u bajtkod. To ćemo odraditi komandom javac, posle čega ćemo navesti naziv našeg fajla.

Ako nema greški posle pritiska na dugme Enter vaš ekran bi trebao da izgleda ovako.

Sada ćemo komandom java pozvati java virtuelnu mašinu, koja će bajtkod prevesti u mašinski jezik koji računar razume i izvršiće se program. Ovaj put posle komande java navodimo naziv klase.

I kada pritisnemo Enter kod koji smo napisali će se izvršiti.

I evo kao rezultat dobili smo poruku "Moj prvi kod!".

Kako početi?

Potrebno:

1.      Java

2.      Običan tekstualni editor

Uglavnom svi imaju instaliranu Javu danas na računarima (potrebna je za gledanje online filmova) i to Javino okruženje.

JRE –Java Runtime Enviroment

Nama su potrebni i Javini alati da bi smo kreirali programe, a to je  JDK-Java Development Kit.

U stvari JDK je širi od JRE, jer on sadrži i JRE i alate.

JDK možete skinuti sa sledećeg linka

Download JDK

Kompanija Oracle je 2010. godine preuzela kompaniju Sun Microsistems, pa je Java sada u njenom vlasništvu.

Za tekstualni editor bih preporučila TexPad koji možete skinuti na ovom linku

TextPad download

Posle instalacije Jave i text editora potrebno je izvršiti još jedno malo podešavanje.

Potrbno je podesiti Path vrijablu u vašem sistemu.

Pronađete putanju do bin foldera gde ste instalirali Javu.

A to je obično ova putanja C:\Program Files\Java\jdk1.7.0_25\bin i prekopirate je.

Zatim odete u Control Panel. Kod Windows 7 sledeći korak je System and Security, pa System.

Zatim sa leve strane kliknete na Advanced System Settings.

Pojaviće se prozor kao na sledećoj slici

Odaberite dugme Enviroment Variables.

U prvom delu se nalaze User variable i tu kreirate novu varijablu, podesite naziv da bude Path, a putanju koju smo prekopirali malopre, do bin foldera gde ste instalirali Javu, prekopirate u polje Value.

Ponekad nije dovoljno da se kreira User varijabla. Potrebno je da u drugom delu ovog prozora gde se nalaze sistemske varijable pronađete Path varijablu i da na kraju bez brisanja postojećeg teksta u delu Value, posle tačke-zareza još dodate vašu putanju.

I posle ovoga spremni smo da krenemo sa radom.

Šta je JAVA?

Java from gggoca

Apstrakcija

Pogledajmo još jednom ovaj primer sa psima. U suštini metoda laje u klasi Pas ne radi ništa. Onda tek radi kada se pozove nad objektima podklase klase Pas. To znači da nije nam bilo potrebno da definišemo telo ove metode u glavnoj(baznoj) klasi.

Tu na scenu stupa apstrakcija. Često se kreira apstraktna klasa da bi se koristile pogodnosti polimorfizma.

Apstraktna klasa je klasa u kojoj su jedna ili više metoda deklarisane, ali nisu definisane. To znači da su navedeni samo potpisi metoda, a telo se definiše u klasi koja je nasleđuje.